Др Анамарија Сореску-Маринковић, научни саветник Балканолошког института САНУ, руководи пројектом VLingS. Бави се социолингвистиком, а посебно је заинтересована за етничке заједнице које говоре романским језичким варијететима на Балкану. У последњих петнаест година у фокусу њених истраживања су Власи источне Србије, Бањаши на Балкану, Мегленорумуни у Србији и усвајање српског језика у суседној Румунији. Анамарија Сореску-Маринковић је аутор монографије „Румуни из Тимока данас. Митолошка бића“ (Românii din Timoc astăzi. Ființe mitologice), уредник је зборника радова „Romance-speaking Balkans“ (са коуредницима Mihai Dragnea, Thede Kahl, Blagovest Njagulov, Donald L. Dyer и Angelo Costanzo) и зборника радова „Boyash Studies: Researching ‘Our People’” (са коуредницима Thede Kahl и Biljana Sikimić).
Др Светлана Ћирковић, виши научни сарадник Балканолошког института САНУ, координира двама радним пакетима у оквиру пројекта VLingS – „Теренска истраживања“ и „Документовање и архивирање рањивих језичких варијетета“. Области њених истраживања су социолингвистика, истраживања ромског језика и балканска лингвистика. Дуги низ година бавила се документовањем српских и ромских дијалеката, прикупљањем усмених наратива на тему традицијске културе и архивирањем аудио и видео-снимака, који су резултат социолингвистичког теренског рада. Своје искуство у методологији теренских истраживања, језичком документовању и архивирању података преноси млађим истраживачима. Светлана Ћирковић је аутор монографије „Стереотип времена у дискурсу расељених лица са Косова и Метохије“ и коаутор (са Мирјаном Мирић) „Ромско-српског речника књажевачког гурбетског говора“, као и монографије „Гурбетски ромски у контакту. Анализа балканизама и позајмљеница из српског језика“.
Др Мирјана Мирић, виши научни сарадник Балканолошког института САНУ, координатор је радног пакета „Процена језичке рањивости“ у оквиру пројекта VLingS. Области њених истраживања су усвајање језика, истраживања ромског језика и балканска лингвистика. У својим истраживањима Мирјана Мирић користи корпусне, експерименталне и квантитативне методе за прикупљање грађе и њену анализу. Написала је неколико студија на тему слабије документованог гурбетског варијетета ромског језика који се говори у источној Србији, као и о ромско-српским језичким контактима. Коаутор је (са Светланом Ћирковић) „Ромско-српског речника књажевачког гурбетског говора“ и монографије „Гурбетски ромски у контакту. Анализа балканизама и позајмљеница из српског језика“.
Др Далибор Соколовић, ванредни професор Филолошког факултета Универзитета у Београду, у својим лингвистичким истраживањима фокусира се на словенске мањинске заједнице, као што су словачка и пољска у Војводини (Србија) и лужичкосрпска у Немачкој. Области његовог истраживања покривају језичку политику и планирање језика у словенским мањинским заједницама, билингвизам и билингвално образовање, и ревитализацију угрожених словенских језика. Заступа полицентричну стандардизацију мањинских језика и употребу еколингвистичког приступа. Далибор Соколовић је аутор монографије „Пољаци у Србији/Poljaci u Srbiji/Poles in Serbia/Polacy w Serbii“, коаутор је монографија „Jugosławia wobec Serbołużyczan i Łużyc w latach 1945–1949“ (са Piotr Pałys) и аутор поглавља „Južnoslovenski i zapadnoslovenski standardni jezici u svetlu planiranja jezika“ у оквиру коауторске монографије (са Рајном Драгићевић, Мином Ђурић и Дејаном Ајдачићем) „Slovenska susretanja: jug i zapad“. Осим наведених монографија у коауторству је објавио уџбеник „Преглед историје словачког стандардног језика“. Активан је члан славистичких организација, бивши потпредседник Славистичког друштва Србије и актуелни потпредседник Удружења славистичких друштава Србије.
Др Валентина Соколовска, социолог и редовни професор Филозофског факултета Универзитета у Новом Саду, у својим истраживањима се фокусира на социологију етницитета, поред демографских питања и примене статистичких метода у социолошким истраживањима. Поседује широко истраживачко искуство и учествовала је у развијању неколико упитника за прикупљање језичких података, како на националном тако и на међународном нивоу. Аутор је бројних радова на тему језика као инструмента за одржање етничког идентитета и друштвеног и културног потенцијала ромске етничке заједнице. Валентина Соколовска је аутор монографије „Akulturacija etničkih grupa u Vojvodini“ и уредник зборника радова „Regioni i regionalizacija. Komparativna analiza“.
Др Јанко Рамач, редовни професор Филозофског факултета Универзитета у Новом Саду, имао је широк спектар научних интересовања. Главна област његових истраживања била је историја Русина у Јужној Угарској/Југославији. Његова научна интересовања обухватала су и језик, културну историју и фолклор Русина и Украјинаца, обављао је опсежна истраживања о прошлости Словака у Војводини и словачко-русинским културним, књижевним и образовним односима. Објавио је неколико књига о Русинима, и више од 100 студија на различите теме које се односе на ову етничку групу, као што су старе русинске рукописне хронике, стари рукописи духовне поезије и прозе, русинску преписку у периоду од 18. до 19. века и правна акта. У свом педагошком раду, уз састављање уџбеника за студенте, припремио је додатке из историје Русина за уџбенике историје за основну и средњу школу на русинском језику. Професор Јанко Рамач је трагично преминуо августа 2022. године.
Др Мирјана Ћорковић, доцент на Филолошком факултету Универзитета у Београду, координатор је радног пакета „Дисеминација резултата“ у оквиру VLingS пројекта. Дуги низ година се бави истраживањем језика, књижевности и културе румунске мањине у Војводини из интердисциплинарне перспективе, фокусирајући се на културу сећања и конструкцију идентитета. Мирјана Ћорковић је аутор неколико студија о језичкој идеологији у румунској књижевности у Војводини, језичкој образовној политици Европске уније и Србије, и статуса мањинских и регионалних језика у образовном систему Србије.
Др Стефана Пауновић Родић, доцент на Филолошком факултету Универзитета у Београду, експерт је за словачки језик. Њена истраживања обухватају следеће области: контрастивну лингвистику, когнитивну лингвистику, социолингвистику, родне студије, лингвокултуолошка истраживања, лексикологију и фразеологију. Резултат њене докторске дисертације представља јединствена методологија за контролисани електронски асоцијативни тест без присуства истраживача. Прикупљени и анализирани материјал је представљен у дисертацији, у форми паралелног асоцијативног речника словачког и српског језика. Посебно интересовање Стефане Пауновић Родић је социолингвистички статус словенских језика који се говоре у мањинским заједницама.
Др Маја Миличевић-Петровић укључена је у VLingS пројекат као спољни сарадник, и биће ангажована на анализи података у последњој години пројекта. Ванредни је професор на Одсеку за превођење Универзитета у Болоњи, на којем је ангажована након вишегодишњег рада на Филолошком факултету Универзитета у Београду. Њена истраживачка интересовања укључују морфосинтаксу, двојезичне ситуације, методе прикупљања лингвистичких података и квантитативну анализу. Маја Миличевић Петровић је објавила коауторску књигу о експерименталним методама у истраживањима усвајања другог језика, и учествовала у креирању неколико јавно доступних корпуса, као и отворених образовних ресурса, пре свега на пројектима ReLDI и UPSKILLS.
Мастер Анђела Реџић, истраживач сарадник Балканолошког института САНУ, као области својих интересовања истиче балканску лингвистику, истраживање призренско-тимочких дијалеката српског језика, истраживање субстандардних језичких варијетета, попут бошкачког, тајног језика занатлија у Србији, Бугарској и Северној Македонији. Области њеног истраживања укључују корпусну лингвистику и етнолингвистику. У својој докторској тези Анђела Реџић се бави синтаксичком анализом падежа у сиринићком говору из перспективе балканске лингвистике.
Мастер Душан Влајић, психолог и асистент на Филозофском факултету Универзитета у Нишу, поседује практичне вештине за конструисање и емпиријску процену поузданости и валидности психолошких тестова. Током својих истраживања стекао је искуство у раду са различитим врстама тестова и упитника, интерпретацијом појединачних резултата, као и процени психометријских карактеристика психолошких тестова.
Др Неда Понс, истраживач сарадник, располаже релевантним искуством у прикупљању и анализи квалитативних социолингвистичких података. У својој докторској дисертацији истраживала је значења која савремени сефардски Јевреји, расути широм света и окупљени у виртуелној заједници Ladinokomunita, приписују јеврејско-шпанском (ладино) језику као елементу свог етничког идентитета. На основу анализе и интерпретације ставова и идеологија говорника, Неда Понс је развила основне смернице за очување и ревитализацију овог угроженог језичког варијетета.
Др Биљана Радић-Бојанић, редовни професор Филозофског факултета Универзитета у Новом Саду, бави се истраживањима у различитим социолингвистичким дисциплинама још од своје магистарске тезе – револуционарног истраживања онлајн језика пре 25 година. Реч је о теми којом је наставила да се бави и у свом даљем раду, објавивши књигу о Фејсбуку као друштвеној мрежи и неколико научних чланака у области онлајн социолингвистике. Такође је интензивно истраживала српске имигранте у иностранству, испитујући етнојезичку виталност српског као мањинског језика, на пример у Великој Британији и Холандији, на основу чега је објавила бројне научне радове.
© VLingS, Vulnerable Languages and Linguistic Varieties in Serbia
Website designed by Maja Vučković
