Марија Милинковић је студент докторских студија историје на Филозофском факултету у Новом Саду. Као стипендиста Министарства просвете укључена је у рад Балканолошког института САНУ. У фокусу њеног научног интересовања су румунско-српски односи крајем 19. и почетком 20. века.
Љубинка Симић ради као наставница Ромског језика са елементима националне културе у три основне школе у општини Књажевац од 2018. године. Радила је и као ромски координатор у општинској управи Књажевац од 2006. до 2017. године. Активиста је у цивилном сектору већ 20 година. Ради на подизању свести већинског становништва о Ромима, али и на интеграцији и социјализацији Рома у заједницу. Помогла је у писању и превођењу седам сликовница на ромском и српском језику (гурбетски и арлијски варијетет ромског). Добитница је мајске награде општине Књажевац за 2023. годину за рад и залагање. Већ неколико година сарађује са истраживачима Балканолошког института САНУ на пројектима везаним за ромски језик.
Радован Асковић је активан у невладином сектору од 2000. године на пољу промоције и заштите људских и мањинских права, посебно ромске националне мањине. Био је сарадник на бројним пројектима под покровитељством Европске комисије, УНИЦЕФ-а и различитих министарстава Владе Републике Србије. Добитник је општинске награде Признање „28. децембар“ (2004) за спровођење акција од посебног значаја за општину Пирот. Иницијатор је и творац Стратегије за инклузивно образовање ромске и друге маргинализоване деце у општини Пирот, усвојене 2007. године. Пасионирано прикупља историјске чињенице о животу Рома на подручју општине Пирот.
Кристијан Јовановић је ангажован као језички консултант за ромски језик на пројекту VLingS. Већ неколико година сарађује на пројектима Народне библиотеке „Његош“ у Књажевцу, као писац сценарија на ромском језику и композитор. Као изворни говорник ромског језика активно помаже истраживачима Балканолошког института САНУ у обради језичких података из гурбетског варијетета ромског. Активиста је у промоцији и очувању ромског језика.
Мирослав Мержан је рођен у Кикинди 1961. године. Дипломирао је на Педагошкој академији и стекао звање учитеља – наставника разредне наставе. Оснивач је Удружења грађана „Rroma Rota“, које је реализовало преко 35 пројеката за побољашање услова живота Рома, а посебно ромске деце. Био је ангажован као координатор за ромска питања у општини Ковин и у Центру за социјални рад. Оснивач је првог ромског бенда у бившој СФРЈ „Синови Хендрикса“. Отац је двојице синова.
Од 2006. до 2012, Мира Петровић је предавала румунски језик са елементима националне културе ђацима основне школе „Алекса Шантић” у Вајској, док је од 2014. до 2015. радила у општинској управи Бач, као координатор за ромска питања. Њен рад на оснаживању и едукацију бањашке заједнице огледао се у значајним променама на пољу језичких и других права Бањаша из Војводине, који су говорници архаичног варијетета румунског језика.
Запослен је на Високој струковној васпитачкој и медицинској школи у Вршцу. Докторирао је на Одсеку за историју Филозофског факултета у Новом Саду са радом „Културне прилике код Румуна у Банату 1945–1952“. Укључен је у бројне домаће и међународне пројекте и члан је уредништва више научних и стручних часописа. До сада је објавио 25 монографија, 150 научних и стручних радова, као и низ других прилога из области историје, антропологије, педагогије и других наука. Од 2020. је главни уредник часописа за историју, друштвене и хуманистичке науке Acta Pannonica из Вршца. Уредник је двoјезичног додатка на румунском и српском језику недељника Панчевац из Панчева. Добитник је награде „Култура без граница“ на Међународном сајму књига у Клуж-Напоци (Румунија), 2015. и 2018. године, као и награде „Андреј Мурешан“ за допринос развоју историографије за 2018. годину.
Анђелија Миладиновић је истраживач приправник у Балканолошком институту САНУ и стипендиста Министарства просвете, науке и технолошког развоја. Студент је докторских студија на Филозофском факултету Универзитета у Београду и истражује културне односе Краљевине Југославије и Краљевине Румуније.
Даница Глишић је запослена на Филолошком факултету Универзитета у Београду као истраживач приправник. Области њених научних интересовања су морфологија и синтакса руског и српског, као и других словенских језика. Посебно је заинтересована за мањинске словенске језике. Тренутно се бави компаративном анализом зависних реченица у руском и српском језику.
Студирао је на Високој школи струковних студија за васпитаче у Вршцу. Поред редовних обавеза током студија учествовао је на студентским конференцијама представљајући свој рад из области образовања. Његов рад у оквиру активизма, дужи од две деценије, огледао се у учешћу у политичком ромском покрету, који је донео промене ромској заједници.
Александар Репеџић је дипломирао етнологију и антропологију на Универзитету у Београду, а тренутно ради као кустос етнолог у Музеју Понишавља у Пироту. Стручњак је за област влашке културе и има велико теренско искуство у влашкој заједници источне Србије. Александар Репеџић је аутор бројних књига, публикација, изложби и документарних филмова, а два пута је номинован од стране Националног комитета Међународног савета музеја у категорији Музејски стручњак године.
© VLingS, Vulnerable Languages and Linguistic Varieties in Serbia
Website designed by Maja Vučković
