Јасна Томић је аналитичар за развој и унапређење туристичких производа у Туристичкој организацији Бор и члан савета Месне заједнице Кривељ. У последњих неколико година успешно се бави пчеларством, а истовремено се непрестано бори за остваривање права мештана влашког села Кривељ против несавесног рударства које им угрожава не само животну средину, него и језик и идентитет. Без Јаснине непроцењиве помоћи, лингвистичко истраживање везано за рањивост и угроженост влашког говора у Кривељу, које је спроведено почетком августа 2023. у оквиру пројекта VLingS, не би било могуће. Захвални смо јој од срца.
Антун Чонка је оснивач покрета Бејаша у Сонти и дугогодишњи поборник за права ове заједнице. Заједно са другим Бејашима из Војводине, недавно је покренуо иницијативу за формирање националног савета бејашке националне мањине. Упоредно с тиме, ради на записивање језичког варијетета подунавских Бејаша, који је до сад имао искључиво усмени облик, и спрема прву збирку текстова на бејашком у Србији.
Најтоплије се захваљујемо Антуну Чонки на информацијама о статусу, броју и језичком репертоару Бејаша из Сонте и с нестрпљењем очекујемо најављену збирку!
Цинцарски ПЕН центар (ARMÃNESCU PEN tsentru) конституисан је 10. септембра 2021. Године на Оснивачкој скупштини којој је присуствовало преко 40 књижевника, новинара и преводилаца из свих балканских земаља, чиме је постао један од 147 центара који су пуноправни чланови светског удружења писаца широм пет континената, данас познатог под називом Међународни ПЕН центар, основаног у Лондону 1921. године. Главни циљеви Цинцарског ПЕН центра су усклађени са ПЕН Повељом, која већ деценијама промовише вредност књижевности без граница и штити слободу изражавања, размену мишљења и међусобно поштовање унутар сваке нације и између свих нација. Председница Цинцарског ПЕН центра је Лила Кона, која је данас уједно и представница Центра за културу и језик Цинцара Балкана „Москопоље“, дугогодишњи организатор и учесник бројних манифестација посвећених цинцарском неслеђу у Србији и на Балкану: конференција, изложби, предавања, језичких школа, превода и других активности. Веома смо захвални Цинцарском ПЕН центру и Лили Кони на подршци око теренског истраживања у оквиру пројекта VLingS!
Национални савет Влаха је државна организација са јавним овлашћењима да учествује у одлучивању о појединим питањима из области културе, образовања, информисања и службене употребе влашког језика и писма, у циљу остваривања колективних права влашке националне мањине у Србији. Национални савет Влаха и његов председник, Новица Јаношевић, подржавају пројекат VLingS и помажу нашим језичким консултантима у спровођењу теренских истраживања и анкета у влашкој заједници у току 2023. године. Тим нашег пројекта се топло захваљује на њиховој изузетној подршци и одличној сарадњи!
Владимир Угриновић је председник Покрета Влаха Србије, невладино и непрофитно удружење, основано ради остваривања циљева у области унапређивања живота припадника влашке националне заједнице и едукације грађана о посебностима припадника ове заједнице, посебно деце и младих. Захваљујемо се Владимиру Угриновићу на помоћи око организације теренског истраживања у влашкој заједници североисточне Србије у току 2023. године!
Поносни становник Ечке, вишејезичног села у Војводини, Ервин Газдаг се заинтересовао за ово фасцинантно место пре више од 20 година, а касније постао и његов хроничар. Објавио је 2012. године, заједно са коауторима, импресивну монографију Ечке на више од 500 страница. Осим у улози историчара и хроничара, Ервин је често и организатор културних догађаја.
Ервин Газдаг помогао нам је да ступимо у контакт са представницима Банатских Бугара и Бањаша и значајно олакшао наш теренски рад. Велико хвала!
Желимо да изразимо нашу велику захвалност колегама са Одсека за русинистику Филозофског факултета у Новом Саду: проф. Михајлу Фејси, Ани Римар Симуновић и Александру Мудром, за подршку у извођењу пројекта и помоћ у теренским истраживањима.
Иван Кањух из Русинског културног центра у Новом Саду понудио је своју драгоцену помоћ у организацији теренских истраживања и подршку пројекту, на чему смо му захвални.
Захвални смо колегама из Народне библиотеке „Његош“ на несебичној помоћи у теренским истраживањима у источној Србији.
„Lunjina“ је основана 1991. године у Београду са циљем афирмисања цинцарског културног идентитета и неговања целокупног цинцарског наслеђа. Тим поводом, „Lunjina“ организује велики број културних активности и креира садржаје на цинцарском и српском: предавања, уметничке изложбе, публикације на цинцарском, преводи фолклорне и савремене поезије и прозе на српски, као и научне публикације, промоције књига и песничке вечери, посете цинцарској заједници у околним земљама и др. У оквиру „Lunjine“ 2013. године основана је Певачка група која одржава концерте и обележава битне датуме цинцарске културе јавним наступима. Данас се чланови Друштва „Lunjina“ окупљају у простору Фондације „Нушић“ у Београду, а активни су и на друштвеним мрежама, где одржавају контакт са члановима цинцарске заједнице у целом свету.
Велико хвала Српско-цинцарском друштву „Lunjina“ на помоћи члановима пројекта VLingS око спровођења истраживања!
Сајт: https://scd-lunjina.rs/
„Нушић“ Фондација је основана 2014. године са вишеструким циљевима који укључују, између осталог, унапређење, промовисање и заштиту људских, грађанских и мањинских права, као и подстицање мултикултуралности у свим сегментима друштвеног живота. У складу са тим, Фондација ради на афирмисању цинцарских народних обичаја, духовне и материјалне културе, уметности и књижевности, те на очувању цинцарског језика као културног блага Европе. У просторијама „Нушић“ Фондације се сваког уторка одржавају састанци Српско-цинцарског друштва Луњина, као и сусрети и манифестације којима се обележавају битни моменти у цинцарској култури данас. Од 2014. до 2017, друштво Луњина је у просторијама Фондације држало часове цинцарског језика.
Велико хвала Фондацији „Нушић“ на помоћи члановима пројекта VLingS око спровођења истраживања!
Анита Човић је рођена и одрасла у Скопљу, а од 2001. године стално живи и ради у Београду. Чланица је цинцарске заједнице и представница Српско-цинцарског друштва “Луњина” из Београда. Њен богат језички репертоар укључује македонски, француски, цинцарски и српски језик, које течно говори, као и енглески, румунски, шпански и италијански, којима се повремено служи, а тренутно учи грчки језик. Занимљива језичка биографија обележила је и Анитин живот и њен избор професије – дипломирани је професор француског језика и књижевности и преводилац. Данас ради као професор у Француској школи у Београду и као судски тумач, а богато преводилачко искуство је стицала у Амбасади Француске у Београду и Скопљу, у Француском институту у Скопљу, те у различитим хуманитарним организацијама. На Филолошком факултету у Београду пише докторску дисертацију на тему „Језичке биографије и језичка идеологија: Студија случаја – Цинцари у Београду“.
Велико хвала Анити Човић на помоћи око упознавања цинцарске заједнице у Београду и спровођења истраживања пројекта VLingS!
У септембру и октобру 2022. године, Мирјана Ћорковић је посетила Основну школу „Станоје Миљковић“ у Брестовцу, у којој деца могу да уче језик влашке заједнице, било као језик свог порекла или као језик друштвене средине. Велико хвала директору школе, Александру Влаховићу, на помоћи око организације посете, на садржајном разговору о специфичностима Брестовца и овог региона, као и о бројним начинима на које школа негује интер- и плурикултуралност ове области.
© VLingS, Vulnerable Languages and Linguistic Varieties in Serbia
Website designed by Maja Vučković
